MIRIS DJECE
Ilustracija
(Ljubica Živić iz sela Staro Gracko, u julu 1999.godine izgubila je dva sina. Otišli su da žanju žito.)
„Brate, izađimo u polje!
Rodilo je žito“,
reče moj sin,
i odoše ona dva moja,
dva radovanja,
dvije pune kuće,
dva oznojena muža,
ona dva moja.
A ja ne volim kad toliko rodi
kad od ratova,
kad od strahova,
oteža klas i zemlji i sebi.
(Zato nikad ne žanji u zlu
ono što se pri dobru sijalo.)
Pusti neka ga odnese đavo,
neka ga pojedu ptice,
nemoj ga djeci u usta.
Zlo mu je pomoglo da rodi,
da te namami,
da te sačeka,
da ostanem bez ikoga.
Kad su umesto žita,
požnjeli ona dva moja,
otišla sam u polje,
i grlila prazno klasje.
Kad su ih umjesto zlata,
donijeli u dvije plastične vreće,
ništa mi nije bilo,
i ničeg nije bilo,
stala sam između ona dva moja,
između dva neba,
da poslednji put,
osjetim miris djece.